Свети апостоли Аристарх, Пуд и Троfим.
Ови беху из броја Седамдесеторице апостола. Аристарх би епископ у Апамији Сиријској. Помиње га апостол Павле неколико пута ##(Дап 19, 29>>П(Дап)## ; ##Кол 4, 10>>П(Кол)## ; ##Фил 24).>>П(Фил)## У Еfесу био је ухваћен са Гајем од гомиле народа, која се беше дигла против Павла. Колошанима пише апостол Павле: "Поздравља вас Аристарх који је сужањ са мном" ##(Кол 4, 10).>>П(Кол)## А у посланици Филимону назива Павле Аристарха "Сарадницима мојим" ##(Фил 1, 24),>>П(Фил)## заједно са Марком, Димасом и Луком.
Пуд је био угледан грађанин римски. Апостол Павле га спомиње једанпут ##(2. Тм 4, 21).>>П(Тм)## Дом Пудов био је најпре уточиште врховним апостолима, а после се обратио у цркву, названу Пастирска.
Троfим је био из Азије ##(Дап 20, 4)>>П(Дап)## и следовао је ап. Павлу на његовом путу. На једном месту пише апостол Павле: &&"Троfима оставих у Милиту болесна"&& ##(3. Тм 4, 20).>>П(Тм)##
У време Неронова гоњења, када апостол Павле би посечен, посечени беху и сва три ова славна апостола.
Свети мученик Сава Готски.
У готској страни беше сурово гоњење на хришћане. Неки кнез готски дође у село, где живљаше овај благочестиви Сава и упита сељаке, да ли у њиховом селу има хришћана. Они га са заклетвом увераваху да нема ниједнога. Тада Сава стаде пред кнеза и народ и рече: "Нека се нико не заклиње за мене, ја сам хришћанин". Видећи га кнез бедна и сиромашна, пусти га с миром, говорећи: "Тај нити може штетити, нити користити!"
Друге године пак о Васкрсу дође неки свештеник Сансал у то село и отпразнова светлу Пасху са Савом. Чуше то незнабошци, па изненадно нападоше на дом Савин, и почеше штаповима немилосрдно тући угоднике Божје, а још уз то Саву нага вукоше по трњу, па их онда обојицу везаше уз дрво, и нуђаху им да једу меса од идолских жртава. Но Божји људи, сећајући се речи апостолских, одбише да једу од нечистих ђаволских жртава. Најзад осуди кнез Саву на смрт и предаде га војницима. Пун радости пође Сава на губилиште хвалећи Господа. Познавши у њему доброга човека, војници га хтедоше успут пустити, но Сава се веома ожалости због тога и рече војницима, да су они дужни испунити заповест кнежеву. Тада га војници доведоше до једне реке, везаше камен о врат и бацише га у воду. Тело његово би избачено на обалу. Доцније грчки војвода Јуније Соранос, у време цара Валента, ратујући с Готима, нађе Савино тело и пренесе га у Кападокију. Пострада свети Сава у својој тридесет првој години, 372. године.
Свете мученице Василиса и Анастасија.
Две благочестиве Римљанке. У време цара Нерона сабираху посечена тела апостолских ученика и чесно их сахрањиваху. Због тога беху оптужене и бачене у тамницу, па после дугих истјазања (одсецали им груди и језик) посечене.